Nongriat -  mesto neogranicene lepote

Kada putujem uvek volim da idem putevima,za koji mali broj ljudi zna, koji su prirodni i nepristupacni. Cherrapunnji je najkisovitije mesto na svetu, a na samo 15km od njega se nalazi lepota, dubina dzungle, prirodnih mostova, bazena u stenama,vodopada i bezbroj leptirova svih mogucih boja i oblika. Kada dostignes takvo nesto, pozelis ostati, pozelis nikada vise biti deo grada, jer lepota je na svakom koraku…A sam prilaz do Nongriata, voznja na krovu autobusa sa pilicima i pesacenje 3-4 sata do sela predstavlja poseban uvod i caroliju posebnosti mesta na koje dolazis...

prirodni bazeni

Od prvog momenta dolaska u srce dzungle osmeh mi je bio na licu. Lepota na svakom koraku, reka koja tece i pravi prirodne bazene, a prirodni mostovi iznad nje – prva i jedina potpuna konekcija coveka i prirode – covek stavi zicu ,a koren fikusa iskreira most. I tako setas bosonog i na svakom koraku ti je samo lepo.

dupli most, mesto pokraj kojeg sam spavala

Drva oko tebe cine prizor nestvarnim. Pogledom ne mozes da vidis dva ista drveta, koracas i listove koje pronalazis su svi drugacijeg oblika. Pronadje se i voce od jack fruita pa do ananasa, i sve ti to dzungla daruje. Oluje predstavljaju nezamenljiva iskustva. Munje udaraju u tlo pored tebe,cujes po prvi put zvukove njihovog elektriciteta, a drva oko tebe se savijaju pod naletom vetra. I slusas zvuke,sedis na terasi kuce u kojoj boravis i posmatras…kisa,grmljavina,oblaci…

Leptiri se pare

Setas se okolo i nailazis na bazene u kojima plivati predstavlja posebnu cast. Boja vode je svakog dana drugacije , kamenje  okolo cini dozivljaj kao da si u nekom dalekom periodu istorije zemlje, ti ,voda i stene koje cine reljef posebnim, stene koje su svedoci nastanka zemlje, koje cuvaju tajne, koje svojom snagom pricaju o nastanku zivota,planete… I onda se krenes penjati po stenama, proucavas njihove sare, fosile, sednes na njih i posmatras prirodu oko tebe... tada se izgubis u mislima i lepoti okoline

momenti posle kise

Ali svaka bajka ima i svoj kraj. Posle 10 dana predivnog iskustva, druzenja, vreme je otici, vreme je za nesto novo. A Nongriat ostavljam u srce kao mesto posebnih ljudi i prirode. A kao i svaka prica i ova ima svoju "tamnu" stranu. Ljudi u ovom selu zive u skladu sa dzunglom, donose na glavama kroz dzunglu potrebne namirnice, a sve veci broj turista pristize,sto nije dobro. Samim tim vlada zeli da izgradi put do srca dzungle, i da time olaksa spust do mostova. Ljudi se bore protiv toga, jer ovakva mesta treba da ostanu prirodna i samo za iskrene ljubitelje pristupacna. A sta ce biti buducnost? Da li ce se dragi moji prijatelji uspeti izboriti sa naletom nametnutog, i da li ce ova lepota ostati takva kakva jeste? Volela bih jednom da se vratim i pronadjem istu sliku, da vidim da su uspeli da pobede puteve i da su ostali netaknuti deo sveta...Ali da li je to uopste moguce?

svedoci nastanka

vece punog Meseca