TRI DOLINE, VAL THORENS I ŽIVOT NA
ALPIMA
Alpi,kao i sve visoke planine su me oduvek privlačile. Ne
samo da ih popnem, nego da život svoj namestim,da osetim kako je biti deo njih.
Mnoge sam planine u poslednjih nekoliko godina posetila i uvek sam na njima
ostajala duže nego po ravnicama,gradovima. Jer ljudi sa planina imaju drugačiju
boju duše, neiskvarenu, čistu, obasjanu vrahovima i čistim zrakom.
Ovdašnji ljudi, lokalno stanovništo, je u ne tako dalekoj
prošlosti, kada je počela izgradnja skijališta 1961 bilo kivno na dolazak
nečega novog. Ljudi sa planina, su živeli u svom ritmu vekovima unazad, radeći
od 4 ujutru po poljima, pa stoka, pa pravljenje sireva. Živelo s teškim
planinskim životima, i generacije tadašnjih roditelja dece koja su davnih 60tih
imali 20tak godina su se jako bunili šta im to nosi budućost. Kupovali su
njihovu zemlju. Prva zgrada po Pariskoj arhitekturi je izgrađena 1961 i nije im
dobro pala. Nakon toga kreću sa izgradnjom i naselja Val Thorens i Les
Menuires. U ovoj dolini se nalazi 3 centra za skijanje. Sve ukupno putem kada
se ide 50km. Ljubitelji skijanja naravno
mogu da se provozaju ovom dolinom, snežnim stazama.
Gledajući prošlost, 50tih godina ljudi su se krenuli
iseljvati iz ovih kraje, što se kod nas kaže trbuhom za kruhom, ka većim
gradovima. Kada su se skijališta izgradila svo lokalno stanovništvo je dobilo
posao, ljudi iz gradova su se krenuli vraćati, a kako oni stariji govore ovo je
jedino mesto na svetu,skijalište, koje je autohtonom stanovništvu omogućilo zaposlenje
i lagodan život na njihovoj teritoriji. Sve predrasude o negativnom uticaju
turizma su pale i vodu, i danas su oni zahvalni što je njihova dolina jedno od
najcenjenijih skijališta sveta, da nije toga bila bi pustoš, napušteni katuni,
i prirodna dominacija nad planinom.
U današnjem dobu, ova mesta predstavljaju meku ljubitelja
zimskih aktivnosti. Pored skijanja tu su i druge aktivnosti, ronjenje ispod
leda, let od vrha do vrha na žici, stoni tenis, kuglanje i naravno razni spa
tretmani itd... Skuplje je nego dole u gradovima u Francuskoj, ali pričajući sa
turistima iz Srbije ovde se dolazi za 450e smešstaj, ski pass i prevoz, što je
jeftinije od Kopaonika,a o lepotama ne želim ni da govorim.
Savoi, kako se zove ovaj kraj je inače jedan od vodećih
krajeva za gurmane. Tartufi su im ovde ,koliko sam ukapirala, lokalni deliktes,
pa ih stavljaju u sireve, kozije, ovčije i kravlje, a takođe se mogu kupiti u
teglama. Prave odlične čorbe od planinskih gljiva, prepoznala sam vrganje i
lisičarke. Imaju razne varijante kobasica, počev od kobasice sa plavim sirom,
preko karija i kumina, pa sa borovnicama, orasima, gljivama, sve to kao
pojačivac ukusa. Imaju pekmez od runolista, kao i sapune od njega.
Inače , Val Thorens je mesto pod obeležjem UNITED NATIONS,
pa je verovatno i zbog toga na ceni.
I tako, mali osvrt na ovaj bogataški kraj Francuske, gde
posla ima i dobri i vredni radnici se uvek traže i cene. Leti je ova dolina
zelena i puna jezera. Naravno, tada dolaze neki drugi ljubitelji visina, da
vide lepote Alpa. To mi je naravno želja.
Ima tu verovatno još toga što bi se reći moglo. Čist vazduh,
zdrava hrana, Alpska voda, deo su života kojim trenutno živim. A dok postojim,
gledaću da ovo mesto sačuvam u srcu, a gde će me život dalje poslati bumo
videli. Svet je predivno mesto za život, a predivnih mesta na planeti ima...ne
zna im se broj.
Francuska
Val Thorens 2020
Irrena
