Zasto pisem?

Ne pisem za sebe nego za vas. Kroz moje knige i primere vidim da je veliki broj ljudi zeljan citanja i otvaranju ka nekim drugim stvarima, ka istini koja se krije u svima nama i srcem koje kuca zajedno u svima, sa planetom i jedinstvom Univerzuma. I sve sto radim radim kroz krajnju veru u dobrotu, ljubav i od jos malena postavljam sebi pitanje a ko sam ja, ko smo mi? Ta zelja za otkrivanjem nekih drugih sfera i neizvesnot puta me je i dovela tu gde sam danas, na putu sa pozitivnim stavom o zivotu, jer za mene ne postoji ni jedna jedina negativna prica koju ja sa svojom pozitivnom energijom ne mogu da pobedim. To sam uocila dok putujem, dok stopiram i dok mi se mozda dogadjaju negativne price, koje ja na kraju krajeva pobedim snagom osmeha i dobrom pricom sa sagovornikom…

A poceti je uvek najteze. Dugo sam zivela u senci,tragajuci za sobom kroz studije koje su me samo sve vise i vise odvajale od onoga sto jesam, od onoga sto zelim biti i na kraju od znanja koje posedujem. U senci nekih sila koje su me crpile, ali mi se zelja za upoznavanjem  nikada nije ugasila. I tako sam pre 4 godine odlucila da krenem, stazama planete, stazama nase kuce jedine,naseg doma…Za mene granice i nacije predstavljaju nista drugo nego obicnu podelu i naucila sam jos od malena da te razlike ne predstavljau nista. Sa svim ljudima pricam na najbolji nacin, drugarstva sklapam i sa najnizim slojevima ljudskog drustva jer volim da cujem i da saznam kako i oni gledaju na svet oko nas. I gde god da odem, cistoga srca otvaraju mi se vrata srece i otvorenosti. Jer kada prihvatis univerzum kao neiscrpnu kolicinu pozitivnog on ce ti dati duplo vise. I tako sam kroz to izgubila strahove u sebi i vodi me misao da sve ono sto mogu da zamislim mogu i da ostvarim,jer mi drugacije ne bi ni uslo u um.

I sve mi je postalo jednostavno, moguce i ostvarivo. Zagrlila sam i prihvatila sve nase razlicitosti i naucila da se nosim sa prolaznosti zivota. Jer sve sto imas je samo iluzija koju stvara nas um. Naucila sam da ostanem nepristrasna prema stvarima , da odbacim materijalno i zivim sa malom kolicinom srece, 10kg ruksaka i tonom ljubavi.

I jednostavno sve sto vidim prihvatam, shvatam da razlicitosti postoje ali one su takodje deo sveta koji nas cini jacim osobama. Iskustva nizem dan za danom i zahvalna sam svakom danu sto sa Suncem zapocne i svakoj noci kada te nebo obgrli zvezdama. I pogledas u nebo i pogledas u Sunce i gde god na svetu se nalazio ono je tu za tebe,i onda zbog cega sebe bilo cime ogranicavati.

I ovo sve je deo mene kako ja funkcionisem i kako za mene i nas svet funkcionise. Problem je sto su nam svet iskreirali tako da nas ubacuju u kocke, a zemlja je okrugla i prepuna mogucnosti. Planeta nam daje sve u zivotu,kao i mogucnosti da budemo,da volimo, da se smejemo,da ucimo i budemo nauceni i prihvaceni svugde. Zatrovanost civilizacije nas sputava u mnogim poljima, stvara nam strahove od nepoznatog, od zivota pre svega. Jer su nam nametnuta pitanja koja i meni mnogi postavljaju dokle mislis tako, kako vidis svoju buducnost. Ja u buducnost ne gledam, ne planiram zivot nego ga zivim. Svesna sam da nista nije vecno i odlucno volim da se radujem trenucima srece i da ih prozivim na najbolji moguci nacin. Ponekad pomislim da mi je zivot mnogo lepsi od onoga sto sanjam, jer situacije i dogadjaje ne mozes da planiras ,a one su vecinom neverovatne.

I tako zapocinjem ovo piskaranje sa zeljom da ljudi prepoznaju lepotu ovog malog sveta gde su ogranicanja jedino ona koja imamo u glavama. Ovo nije klasican putnicki blog , jer nisam klasicna, ovo ce da bude moj mali svet u kojem sam pronasla parce slobodnog neba…I sve je jednostavno

"Nemoj misliti o onome sto si bio ,misli samo o onome sto zelis da budes i budi siguran da napredujes!!!"